Жути ноћурак (Oenothera biennis)
Лековита биљка, пореклом из Северне Америке. То је двогодишња биљка висине од 30 cm до 150 cm. Листови су елиптични, назубљеног обода. Цветови су жути, са четири латице и отварају се увече, а плод представља чаура са пуно семена. Листови и корен су јестиви.
Цветање траје од краја пролећа до краја лета. Цветови су хермафродитни, мирисни,налазе се на високом стаблу и трају само до поднева. Отварају се приметно брзо свако вече правећи интересантан спектакл, одакле име ноћурак.
Цвеће је жуто 2,5-5 cm пречника са четири латице. Цвет има, за нас не видљив, путоказ за нектар. Ова шара на цвету је видљива под ултраљубичастим светлом и видљива је за опрашиваче, лептире и пчеле.
Плод је чаура 2-4 cm дуга и 4-6 мм широка са пуно семенки које су дуге од 1-2 мм и које се ослобађају када се чаура подели у четири дела при сазревању.
Жути ноћурак може да се користи у кулинарству, а листови се у ову сврху беру у јесен. Користи се у салатама или сендвичима. Корен подсећа на ротквицу, користи се свеж, ољуштен, прокуван, а може и да се кисели у туршији.
Лековита својства ноћурка потичу од алфа-линденске и гама-линденске киселине. Највише се користи уље ноћурка, које се добија хладним цеђењем зрелих семенки. Ова биљка је природни лек за ублажавање кожних тегоба, код зацељивања рана, астме, грипе и прехладе. Ојачава нерве, штити кардиоваскуларни систем и крвне судове. Користи се и за снижавање холестерола, код хиперактивности деце, анксиозности, болова у желуцу. Грчки историчар и биолог Теофраст је још 300. године пре нове ере, закључио да корен ноћурка умањује жељу за алкохолним пићем.