Рига (Eruca sativa)
Једногодишња зељаста биљка из фамилије купусњача (Brassicaceae), природно распрострањена у области Средоземља. Узгаја се и користи у људској исхрани као лиснато поврће од давнина.
Гаји се због лишћа оштрог пикантног укуса, богатог витаминима. Стимулативно делује на људски организам, нарочито на органе за варење - желудац и црева.
Стари Римљани су је волели не само због својих гастрономских, већ и због лековитих својстава. Уосталом, била је најважнији састојак у сирупу против кашља и лека против скорбута. Приписивали су јој чак и афродизијачка својства.
Карактеристичног је мириса. Висока је до 60 cm и цела више или мање обрасла длакама. У вегетативној фази развија на скраћеној стабљици лисну розету висине до 6 cm. Листови су на кратким петељкама, више или мање урезани, са већим вршним режњем. Могу бити дуги до 20 cm.
При вишим температурама развија се цветна стабљика која је усправна, угласта и уздужно избраздана, у горњем делу разграната. Цветови су бели или жућкасти, прошарани љубичастим жилицама. Скупљени су у гроздасте цвасти. Плодови су љуске усправно прилегле уз стабљику, голе или длакаве, с пљоснатим, до 9 mm дугим двостраним кљуном на врху.
Цвета током маја и јуна. Семе је ситно, округло, апсолутне тежине око 2 gr.
Рукола се гаји због лишћа оштрог пикантног укуса, богатог витаминима. Скромних је захтева за топлотом и отпорна је на мразеве.
Захваљујући хранљивости и лековитости веома је заступљена у многим светским кухињама, као додатак сендвичима, у салатама, на пицама или као декорација јела са месом. За разлику од самоникле, култивисана рукола је крупнија, није горка. Користе се млади, сочни листови, цветови, младе семене чауре и зрело семе. Може сејати од фебруара до септембра у више наврата, са размаком од 15 до 35 cm. За 40 до 60 дана рукола се може брати (чупати лисне розете), а лишће се може и резати.