Година издања: 2019.

РЕЧ О КЊИЗИ

Када Његош у „Горском вијенцу“ дâ владики Данилу да објасни свој терет, он то дефинише стихом: „Ко на брдо ак` и мало стоји, више види но онај под брдом“. Данас такав терет имају само људи који свој поглед пребацују преко ових „наших дана“ из истоимене Дисове песме и своју снагу улажу у заједничка и опште, занемарујући став савреме- ника о расипању и бесмислености.
Миле Стојиловић још једном троши себе без бројања и мерења да име свога села осветли у времену данашњем мислећи на оне дане који ће доћи. Сваке хвале вредан је напор који је неуморни аутор уложио на прикупљању грађе која је неопходан материјал за настајање монографије. Уз то, Миле исказује
и снажно лично осећање везано за веру и цркву, али и нешто још ређе, изузетну благонаклоност за људе свог села. Говори о њиховом добрим делима и похвално истиче резултате заједничких акција.

Нико у његовом опису није изостао из чињења добра и грађења заједнице. О свештеницима своје цркве проговара са поштовањем и захвалношћу.
Први век цркве којом се Табановац обележава понео је у себи много страшних догађаја и трагичних судбина. Миле мудро одлучује да пажњу својих читалаца усмери ка ономе што надраста судбине појединаца. Он говори о заједничком, о општем, о опстанку народа. Народ је егзистенцијално безбедан
док постоји свест о томе да се лич- но мора поредити заједничком, да је опште изнад појединачног и да и јучерашњи и данашњи дан имају вредност ако обезбеђују долазећи.
На веома прикладан начин аутор нас упознаје са најважнијим библијским ликовима и мотивима и тиме олакшава свако разумевање садржаја и теме књиге којом се бавио. Наводећи чињенице о цркви употребљава најлепши оксиморон српског језика „Мали Велигдан“. Дан који уз празник светог
Илије Табановац уз своју цркву прославља у себи носи неспојиво, а могуће и лепо.
Из овог угла рекла бих да је први век цркве показао искру божанског у Табановчанима и да то служи за понос свима који су је подизали и одржавали. Нови век пред њом захтева људе какав је Миле Стојиловић, науморне у раду, благонаклоне према ближњима и спремне да лично подреде заједничком.
Честитајући велики јубилеј верујем да ће Табановчани такви и бити у веку који већ сутра почиње за њих и њихову цркву.

Проф. Јадранка Цветковић