Врт здравља

Кадуља, Питоми пелим (Salvia officinalis)

Вишегодишња разграната биљка из фамилије уснатица (Lamiaceae). Стабло је високо 50—90 cm, делом одрвенело и четвороугласто на попречном пресеку. Листови су сребрнозелени због обиља длака. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у цвасти (класасте пршљенове) на врховима стабљика и огранака.
Жалфија

Жалфија је вишегодишња биљка из фамилије уснатица (Lamiaceae). Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса. Рачвастог је, дрвенастог корена који дубоко продире у земљиште. Млада жалфија има зељасту стабљику, а касније при дну одрвени. Млади изданци су светлозелени до љубичасти, прекривени ређим или гушћим длачицама сивобеле боје. Листови су светли, с обе стране обрасли длачицама, јајасти до издужено копљасти.

Цвет ја класаст, састоји се од 2-8 цветова, плаве, ружичасте или беле боје, врло пријатног мириса који привлачи пчеле.
Плодић је махуна, округласт, мало издужен, широк 2 mm, а дуг 2-2,5 mm. Када семе сазре опна постане тврда, кестењасте до тамносмеђе боје. Маса 1000 семена је 7,6 до 7,8 г. Семе је клијаво 3-4 године. Етерично уље се налази у целом надземном делу биљке, а највише у листовима. У осушеној биљци га има од 1,6 до 2,7 %. Животни век жалфије је 5-7 година.
Лист се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито.
Жалфија улази у састав великог броја препарата, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују антисептично (дејство етарског уља).

До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма.
Жалфија је биљка топлог поднебља,али у Србији у Сићевачкој клисури расте самостално а то јој је највеће и најсјеверније налазиште. Клија при температури од 12 до 15 ºC, може и при температури 6-8 ºC, али нешто спорије. Почетни развој је врло спор, ретко цвета у првој години, а у другој процвета врло рано. У условима континенталне климе цветање започиње почетком маја, а траје до краја јуна.
Врло је отпорна на сушу.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин