Врт здравља

(Artemisia dracunculus)

Вишегодишља је зељаста, жбунаста миришљава биљка из породице главочика (Asteraceae). Врста је из рода пелина (Artemisia).

Потиче из Сибира, па је веома отпоран на различите временске услове. Плиније га описује као „ сакривени струк у одећи који чува од угриза змија“. Јохн Евелyн за естрагон каже да је „велика биљка и велики лек за срчане болести, пријатељ главе, јетре и срца“.

Подврста Artemisia dracunculus var. sativa узгаја се због свог лишћа које се због богате ароме користи у кулинарству, док већина осталих подврста због одсуства ароме нема кулинарску вредност. Као зачинска биљка позната је под више назива, у зависности од места и начина узгоја: кулинарски највећу вредност има француски естрагон, потом следи руски естрагон, а најмању вредност има дивљи естрагон.

Естрагон је висине од 120 до 150 цм и са бројним танким гранама.
Листови су уски и копљасти (lanceolata), дужине 2−8 цм и ширине од 2 до 10 милиметара, маслинасто зелене боје. Цветови се формирају у малим капитулама пречника 2−4 мм, а у сваком капитулуму налази се до 40 зеленкастих и зеленкасто-жућкастих цветића. Цваст обично има облик метлице.
Кугласти цветови су двополни и формирају мале главице жуте боје, док цветају од јуна до септембра. Мирис је фин, пикантан и ароматичан, а укус је пикантан и љуткаст. Може се гајити у вртовима као ароматична биљка. Млади листови и стабљика могу да се једу, а када се суши, суши се цела биљка у цвету.
У кулинарству се користи као зачин за овчетину, кувану говедину и салате, и рибе, нарочито за туну. Може се додавати и супама, као и код кисељења краставаца. Најпознатији производ где се користи естрагон је сенф.
Лист се користи као зачин за сосове, салате, јела од парадајза, јаја и рибу. Треба га додавати у мањим количинама, јер садржи уље интензивног укуса које може да преовлада целим јелом.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин

(Echinacea purpurea)

Биљка из породице главочика (Asteraceae).

Одликује се јаким, разгранатим кореновим системом са мноштвом жила и жилица. Из главе корена сваке година развија већи број надземних усправних изданака, који се горњем делу гранају.
Стабљике достижу висину од 50-80 cm.
Листови су наизменично рапоређени, овално ланцетастог облика. Стабљике и листови су густо обрасли оштрим маљама. Свака грана се завршава цветном главицом.
Цваст се састоји од тубастих, плодних, тамно љубичастих цветића у средини и језичастих неплодних латица по ободу цвасти. Латице су светлије љубичасте боје и са старошћу се обарају, па дају цвастима изглед кишобрана. Плод је четвороугаоног, а на попречном пресеку делтоидног облика, дужине 4-5 mm, у вршном делу 2-2,5 mm ширине.
Основно обележје ове биљке су крупне главичасте цвасти и семе које има ситне зупце па подсећа на јежа.

Лековита својства показују три врсте ехинацее: (Echinacea purpurea, Echinacea. angustifolia and Echinacea pallida).
Употребљавају се, како надземни, тако и подземни делови биљке од којих се могу справљати сируп, чај, тинктуре, спрејеви, таблете, сокови и др. На нашем тржишту се сада могу наћи различити производи на бази ове биљке, али се саветује опрез при њиховом коришћењу. Најбоље је да се савет потражи код стучних лица (фармацеута) да би се избегла употреба недовољно добрих препарата и да би дозирање било правилно.

Међу америчким Индијанцима ова биљка представља основу народне медицине, попут линцуре у нашем народу. Користе је, како против змијског уједа и убода отровних инсеката (има антисептично дејство) и упала, тако и за подизање и одржавање имунитета.
За ехинацеу се сматра да делује на повећање одбрамбене способности организма тако што се повећава број леукоцита (бела крвна зрнца), а стимулише се и синтеза интерферона, протеина који учествује у одбрани организма од вирусних инфекција. Најбољи учинак постиже се када се препарати од ове биљке почну узимати чим се примете први симптоми грипа или прехладе, дакле, пре него што се болест развије. Тиме се организму помаже да се одупре инфекцији. Ехинацеа испољава антибактеријско и антивирусно дејство. Примењује се и локално, код рана, повреда, уједа, убода... јер испољава антибактеријско дејство и убрзава зарастање рана стварањем везивног ткива.

Ехинацеа јако добро успева и у нашим климатским условима, лако се може гајити у баштама.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин

(Helichrysum italicum, Helichrisum arenarium)

Смиље је трајница која припада роду Хелицхрyсум из породице Asteraceae, а обухвата преко шесто различитих врста распрострањених широм света.
Mноги га повезују са бесмртношћу.
То је нижи жбун који својим ситним цветићима жуте боје и специфичним пријатним, благо опорим мирисом даје обележја далматинског крша. Приморско смиље неизоставна је врста камењарских пашњака и осталих подручја медитерана.
Усправне је стабљике, висине од 10 до 40 cm, са вретенастим и одрвењеним ризомом.
Цветови златножути. Цвета од јула до октобра.

Цвет ове биљке након брања не вене, не мења боју и дуго задржава мирис. Погодан је за решавање многих здравствених, али и естетских проблема, па се данас смиље често користи и у антиејџ козметици.

У народним песмама се смиље помиње као леп и мирисни цвет за кићење девојака и момака („... нит је смиље нити босиље, већ мирише душа девојачка...").
Због лепоте и мириса цвета и деци су давана имена: Смиља, Смиљана или Смиљка.

Семена (кесица)
Цена:
250 дин

(Tanacetum balsamita)

Калопер припада породици главочика (Compositae). Вишегодишња зељаста биљка са стаблом висине до 120 cm, нарочито гранатим у горњем делу биљке, док је у доњем оно негранато и пахуљасто длакаво.

Листови су овалног облика, на ивицама назубљени. На врху стабљике разгранато се развијају цветне жуте главице. Корен је разгранат. Биљка има балзамичан мирис на матичњак и ароматичан укус.

Цветови су груписани у главичасте цвасти, обавијене вишеслојним инволукрумом од овалноланцетастих листића. Ободом главице су језичасти, а у средини цевасти цветова.
Арома и укус су балзамични према матичњаку.
Плод је ахенија.

Време цветања: од априла до августа.
Биљка која се гаји у врту, на сунчаним местима у башти.
Цела биљка у цвату и лишће сакупљају се пре цветања. Брзо се суши на месту снажног струјања топлог ваздуха.
Природни је: аперитив, антисептик, антибактерик, адстригент, антиспазматик, антихелетик, депуратив, дигестив, диуретик, холагог, инсектицид, карминатив, лаксатив и седатив.

Листови калопера традиционално се користе за лечење: желуца и црева (поремећаји варења хране, јачање желуца, паразити, хемороиди, слаб апетит, грчеви црева, надутост, затвор, дизентерија), женских тегоба (изазивање менструације, грчеви материце, инфекције, сметње у зачећу), јетре и жучи (масна јетра, слаб рад, слаба јетра), бубрега и бешике (инфекције, слаба бешика, јачање бешике), коже (код убода инсеката и уједа отровних животиња стављају се облоге, као и код разних рана), код паразита у коси (вашке) грознице и водених болести (асцитес, едеми).

Цветови калопера користе се за лечење: бубрега и бешике (поремећаји мокрења, изазивање мокрења, против инфекција) и плућа (назеб, бронхитис, грип, кашаљ). Западна народна медицина користи ову биљку као: антисептик, антибактерик, адстригент, ароматик, диуретик, лаксатив, инсектицид, залечење едема, грчева, нечистоћа на кожи, надутости, разних рана, водених болести, желудачних тегоба и женских тегоба.

Ђурђевдански и ивандањски венци су уз пољско и баштенско цвеће обавазено имали и калопер.
Ој, девојко плава!….
Ти си посејала
Шестопер калопер
И рани босиљак;..
(народна песма)
Калопер је омиљена и радо узгајана у башти биљка сеоског домаћинства.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин

Мајкина душица (Thymus serpyllum)

Једна је од најпопуларнијих биљака које се у нашем народу користе у народној медицини.
Зељаста је трајница (вишегодишња биљка са једногодишњим зељастим стаблом). Корен је вишегодишњи, јако разгранат, са мноштвом ситних жилица. Расте у дубину до 30 cm. Из корена се развија мноштво полеглих изданака и врежа, формирајући бусен. Стабло је полегло, у доњем делу јако разгранато, формирајући тако полегли жбунић. Израсте до 30 cm. Маљаво је, обрасло листовима и округло на пресеку. У додиру са земљом развија адвентивне коренове.
Бочне гранчице су танке, усправне, са цветовима груписаним на врху.
Листови су унакрсно наспрамни на стаблу. Ситни су, издужено ланцетасти, дуги свега 0,5-1,5 cm. Обод листа је цео, а лиска прекривена меким, сиво зеленим длачицама, испуњеним етарским уљем. Међутим, изглед листова јако варира, па могу бити и голи.

Цветови су скупљени на врху гранчица и у пазуху листова у округласте класасте цвасти (лажне класове). Ружичасти су, у нијансама од светле до тамне боје. Чашица је цеваста, круница двоусната. Плод је Мерикарпијум са четири коморе. У свакој комори налази се по једна ситна, округласта семенка тамно мрке боје.

Цела биљка има угодан мирис и укус. Мирис је интензиван нарочито у време цветања. Цвета од маја до септембра. Медоносна је врста.

Лековити састојци налазе се једино и искључиво у листу и цвету мајчине душице.
Мајчина душица је јак антисептик за унутрашње органе, органе за дисање и урогениталне органе.
Биљка даје снагу која стимулише психичке и физичке функције.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин

(Coriandrum sativum)

Једногодишња биљка из породице Apiaceae. Расте до 30-90 cm у висини

У лековитом смислу читава биљка је делотворна, а прави познаваоци тврде да је коријандер добар антиоксиданс, антисептик, антиспазмолитик, диуретик, афродизијак.

Листови изгледом подсећају на листове першуна.

У европској кухињи се употребљава семе, док у јужноамеричкој и азијској листови који се припремају као зеље. Свежи листови имају снажну арому мошуса и лимуна. Јако горког укуса су и користе се за гарнирање јела и као додатак умацима, салатама и сиру. Свеже млевени плодови додатак су пециву, јелима од купуса, махунастом поврћу и тикви. Зрели осушени плодови дају ароматични укус и употребљавају се у припреми многих јела, посебно печених, а један је од састојака кари прашка и зачина за медењаке. Употребљава се и за допуњавање пива, ликера, компота, маринада и колача. Етерично уље коријандера употребљава се у производњи парфема. Има и лековита својства побољшава апетит, пробаву и ублажава грчеве и желудачне тегобе.
Веома је ефикасан биљни лек за спречавање надимања, елиминацију гасова и грчева из пробавног тракта и побољшање варења, утиче на крвоток и јача имуни систем.

Корен је вретенаст, разгранат и продире дубоко у тло са једног метра до 1,5 м. Стабљика је разграната. Доњи листови су округли, а горњи листови су мањи.
Цветни штитници су направљени од ситних белих или ружичастих цветова. Цвета у лето. Плод је округлог облика и има пријатну арому. Семе има врло пријатну арому и најбоље је пре употребе, јер тек тада слатки укус долази до изражаја. Вегетација траје четири месеца.

Коријандер можете узгојити код куће, на прозору или балкону. За узгој је најбоља дубока и висока посуда од теракоте јер омогућује више влаге, ваздуха и места за корен, а у земљу можете додати и мало природног ђубрива.
Ставите дебљи слој земље у посуду и лагано залијте.
Равномерно распоредите семе (око 30 cm размака између редова) па покријте слојем земље од око 1 cm.
Сместите посуду с коријандером на сунчано мјесто. Редовно заливајте, најбоље распршивачем.
Коријандер је спреман за брање када нарасте на око 15 цм висине. Сваке недеље откините 2/3 листова како бисте додатно подстакли раст биљке.
Биљка се сеје у марту и априлу, цвета почетком лета, и коси се такође у лето, али пре изласка сунца док има росе.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин

Птичији просо, дивља проја, лековита бисерка (Lithospermum officinalis)

Омиљена храна птица која помаже и оболелима. Спречава стварање камена и таложења песка, помаже код циститиса, артритиса, гихта. Ублажава тегобе органа за варење, користи се и као природни седатив.

Врапчије семе је вишегодишња биљка која расте у висину до метар, наслања се на јак разгранати корен. Најчешће се среће на каменитим теренима, уз путеве и обале, на необрађеним површинама, у грмљу и шумама.
Листови су храпави, дугуљастог копљастог облика, немају петељку већ се на биљку директно наслањају као да седе. Цветови су беличасто жуте боје смештени на врху, док је плод тврдо зрно, сиве боје и сјајно.

За лечење се бере цела биљка у време цветања, од маја до краја јула, a плод се бере у јесен када сазри.
Млевењем зрелих зрна добија се делотворни прашак који се пије уз чај или меша са водом. Док је биљка млада, од листова могу да се праве укусна хранљива варива и супе.
Семе биљке сакупља се и за јело и за лечење. Може да се кува, пржи а самлевено се користи као замена за кафу.
Корен је такође врло лековит и вади се у јесен. Прво се очисти од земље, па исече на колутове и суши на топлом месту. Садржи врло вредне састојке као што је литоспермин, силикат, силициј, рутин, кремене киселине.

Плод од којег се прави прашак је изванредан лек за болести бубрега и бешике јер има антиупално дејство уз јак надражај за избацивањем течности. Спречава стварање камена и таложења песка у овим органима, а помаже и код акутног и хроничног циститиса.

Семена (кесица)
Цена:
120 дин